Intervju sa Nj. E. g. Nikolaus Luteroti, ambasadorom Republike Austrije u Srbiji
Austrija
Austrija, zvanično Republika Austrija, je kontinentalna država u Istočnim Alpima u južnom delu Srednje Evrope. Sastoji se od devet saveznih država od kojih jedna čini Beč, glavni i najveći grad u Austriji. Na severozapadu se graniči s Nemačkom, na severu s Češkom Republikom, na severoistoku sa Slovačkom, na istoku sa Mađarskom, na jugu sa Slovenijom i Italijom, a na zapadu sa Švajcarskom i Lihtenštajnom. Austrija zauzima površinu od 83.879 km2 i ima populaciju od skoro 9 miliona ljudi. Mada je nemački službeni jezik države, mnogi Austrijanci neformalno komuniciraju na raznim bavarskim dijalektima. Zbog svog položaja u Alpima, Austrija se prvenstveno sastoji od planinskih predela.
1. Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?
Velika je čast živeti i raditi u Srbiji. Kao ambasador Austrije nisam mogao ni da sanjam o zanimljivijem angažmanu. Iako nemamo zajedničku granicu, Srbiju smatramo svojim susedom. Srbija se nalazi na geografskom i strateškom raskršću i ključni je igrač na Zapadnom Balkanu. Rad na jačanju bilateralnih odnosa sa Srbijom neverovatno ispunjava, naročito zbog pozitivnog razvoja tih odnosa tokom proteklih godina. Uživamo u bliskim političkim, kulturnim i ekonomskim vezama i veoma smo posvećeni procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Visok intenzitet kontakata među našim građanima stvara posebnu vezu među ljudima.
Moja porodica i ja uživamo u životu u Beogradu, sjajnom i uzbudljivom gradu. Podjednako uživamo u putovanjima širom zemlje i istraživanju kulturnog, prirodnog i gastronomskog nasleđa Srbije, često u društvu naših srpskih prijatelja. Veliko je zadovoljstvo otkrivati lepotu ove zemlje i uživati u neizmernom gostoprimstvu Srba širom zemlje. Jedna od naših omiljenih aktivnosti u slobodno vreme je planinarenje na planinama Srbije.
2. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?
Beograd sam došao u martu 2018. godine nakon rada na poziciji savetnika kancelara Sebastiana Kurca, uključujući i period u kom je bio ministar spoljnih poslova. Veliki deo svoje karijere proveo sam u multilateralnoj diplomatiji u misiji Austrije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku, prvo kao ekspert za pitanja ljudskih prava, a kasnije kao politički koordinator tokom našeg članstva u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 2009. i 2010. godine. Takođe sam radio kao zamenik šefa kabineta za 62. predsednika Skupštine Ujedinjenih nacija, g. Srđana Kerima. Moj prvi angažman, iako kratkoročan, bio je u ambasadi Austrije u Pekingu. U Ministarstvu spoljnih poslova u Beču sam takođe radio kao zamenik portparola ministarstva u odeljenju za Južnu Evropu i u Kancelariji pravnog savetnika.
3. Kakva je trenutna diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti kako bi se ona poboljšala?
Austrija i Srbija održavaju bliske političke, ekonomske i kulturne odnose. Drago mi je što mogu da kažem da su se poslednjih godina naši bilateralni odnosi razvijali u veoma pozitivnom pravcu. Naši politički odnosi su sjajni i poboljšani su čestim posetama i kontaktima na političkom nivou. Tokom krize Kovid-19 ministar spoljnih poslova Austrije, Aleksander Šalenberg, i ministarka za evropske integracije, Karolin E d štadler, posetili su Srbiju tokom njihovog prvog puta u inostranstvo. Austrija i Srbija su se međusobno podržavale u pokušajima repatrijacije svojih građana. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je bilo od izuzetne pomoći. Snabdevali smo Srbiju osnovnim medicinskim sredstvima za ugrožene grupe i ljude u centrima za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Pomoću Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) podržavamo i razvoj i lokalnu proizvodnju respiratora na Univerzitetu u Kragujevcu.
Na političkom nivou, veoma smo posvećeni pružanju podrške Srbiji na njenom putu u Evropsku uniju. Naša bilateralna saradnja obuhvata mnoge oblasti kao što su migracija, policijski i pravni poslovi, zaštita životne sredine, poljoprivredua obrazovanje i, naravno, ekonomska pitanja. Drugi smo najveći investitor u Srbiji; više od 400 austrijskih kompanija učestvuje u srpskoj ekonomiji i obezbeđuje 21.000 radnih mesta. Uopšteno govoreći, austrijska ulaganja imaju dugoročnu strategiju i neće se prekidati, čak i u kriznim vremenima.
4. Kakva je trenutna situacija u Austriji kada je u pitanju pandemija?
Pandemija Kovid-19 se ponovo zahuktava širom Evrope. To nažalost važi i za Austriju gde se suočavamo sa zabrinjavajućim porastom broja zaraženih. Za sada je naš zdravstveni sistem dobro opremljen, a bolnice su spremne za lečenje novih pacijenata. Imamo kapacitet od oko 2.500 kreveta u jedinicama intenzivne nege, od kojih je 1.000 rezervisano za pacijente s korona virusom. Trenutno nam je 130 pacijenata na lečenju u jedinicama intenzivne nege. Primarni fokus vlade Austrije je na tome da se zaustavi i obrne trend kako bi se broj novih zaraza ponovo smanjio. U saradnji s devet saveznih država („Bundesländer“), pooštrene su mere za postizanje ovog cilja, uključujući proširenje pravila obaveznog nošenja maski i pravila koja se odnose na socijalno distanciranje u zatvorenim javnim prostorima kao što su škole, restorani, prodavnice i javni prevoz. Čak i za okupljanja u zatvorenim privatnim prostorima data je preporuka za ograničenje na šest osoba. Vlada je takođe usvojila ciljanu strategiju za testiranje u cilju ubrzanja zaustavljanja širenja virusa. U Austriji ostaju na snazi ograničenja putovanja koja se redovno proveravaju. U svrhu pojednostavljenja širenja informacija i transparentnosti, vlada Austrije je uvela „korona-semafor“.
5. Kako je pandemija uticala na razvoj turizma?
Turizam je značajan deo naše privrede, koji čini oko 6% našeg BDP-a. Godina 2019. je bila neverovatno uspešna što se tiče turizma, sa rastom od preko 4%. Međutim, ove godine je naša turistička industrija pretrpela teške posledice pandemije, naročito zbog izostanka turizma za vreme odmora, značajnog smanjenja broja poslovnih putovanja i neodržavanja kongresa i sajmova. Takođe očekujemo negativan trend tokom predstojeće zimske turističke sezone. U cilju pružanja podrške preduzećima u turističkom sektoru, vlada je uvela nekoliko ciljanih mera kako bi obezbedila finansijsku likvidnost i sigurna radna mesta tokom ovog teškog perioda.
6. Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata za ulazak u EU, a pregovori su započeti u januaru 2014. godine. Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU i šta ce biti presudno za Srbiju da postane članica?
Srbija je otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja s Evropskom unijom, što, izraženo u brojevima, čini više od 50%. Tokom svoje posete Srbiji, evropski komesar Varheji predstavio je novi izveštaj o napretku zemlje, u kom je data pravedna i objektivna procena napretka Srbije u pregovaračkom procesu sa EU, uzimajući u obzir izuzetne okolnosti uzrokovane pandemijom korona virusa. Zaključak izveštaja Komisije je da je potreban veći napredak u odnosu na reforme i njihovu primenu, naročito u pogledu vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije velikih razmera, slobode medija, kao i nezavisnosti ustanova i javne uprave. Međutim, prepoznato je i da je Srbija ostvarila napredak u harmonizaciji zakonodavstva i prilagođavanju pravnih standarda, naročito u pogledu ekonomskih pitanja. Srpska ekonomija je pokazala solidan učinak proteklih godina, između ostalog zahvaljujući kombinaciji mera vlade koje su dovele do visoke fiskalne discipline i makroekonomskog nivoa stabilnosti.
Dakle, izveštaj daje dobar uvid u trenutni položaj Srbije i koristan je vodič za Vladu Srbije u prioritetnim oblastima za reforme koje bi ubrzale proces pristupanja EU. Austrija je spremna da nastavi i intenzivira svoju saradnju sa Srbijom u vezi s procesom pristupanja EU, uključujući i 20 projekata bratimljenja gradova. Tokom rada na ovim projektima možemo da steknemo uvid u kvalitet administracije u Srbiji kao i u napore da se poboljša zakonodavstvo u skladu sa standardima EU. Nakon harmonizacije zakona, ključno je pravilno sprovođenje novih zakona.
7. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Austrije vide srpsko tržište? Koliko austrijskih kompanija trenutno posluje kod nas i koje su najvažnije kompanije koje ulažu u Srbiju?
Na srpskom tržištu radi više od 400 austrijskih kompanija koje zapošljavaju približno 21.000 ljudi u Srbiji. Naše najznačajnije investicije u uloženi kapital su iz uslužne industrije, poput banaka i osiguravajućih društava ili iz oblasti telekomunikacija. Ali imamo i velike investicije u industrijski sektor. Sve u svemu, mi smo drugi najveći investitor u Srbiji.
Iskustvo je pokazalo da austrijske kompanije u Srbiji slede dugoročne ciljeve i zadržavaju svoje lokacije i zaposlene, čak i u teškim vremenima. Nema naznaka da će ovaj put biti drugačije. Uprkos svim nesigurnostima vezanim za pandemiju, većina njih pretpostavlja da će u Srbiji doći do snažnog ekonomskog oporavka 2021. godine. Za većinu naših kompanija u uslužnom sektoru sada je presudno da ne dođe do značajnog smanjenja privatne potrošnje. S tim u vezi, brzi i sveobuhvatni programi podrške Vlade Srbije bili su korisni jer su podržali kupovnu moć stanovništva. S druge strane, kompanije koje odavde izvoze zavise od potražnje iz inostranstva, a time i od ekonomskog oporavka u svojim najvažnijim zemljama kupcima, poput Nemačke ili Austrije. Kada govorimo o izazovima poslovanja u Srbiji, oni su ostali nepromenjeni tokom godina. Po pravilu oni se odnose na administrativna i regulatorna pitanja i na nizak rast domaće potrošnje i investicija. Kada je u pitanju Srbija kao poslovna lokacija, vlada bi trebalo da ubrza fundamentalne reforme kako bi se pridružila EU sa velikom energijom i odlučnošću. Sa stanovišta investitora, to bi bio značajan signal.
8. Kako biste okarakterisali saradnju s Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju razvoja preduzetništva?
Imamo odličnu i dugogodišnju saradnju naših vlada, ali i dve privredne komore. Kada je u pitanju obrazovanje, istakao bih veoma uspešan program dualnog obrazovanja, koji povezuje škole i kompanije kako bi mladima pružio kvalifikacije za započinjanje uspešne karijere. Promovisanje privatnog sektora i preduzetništva takođe je prioritet Austrijske agencije za razvoj. U okviru njihovih takozvanih „poslovnih partnerstava“, podrška se daje održivim, socijalno i ekološki prihvatljivim projektima u kojima se na najbolji mogući način može iskoristiti austrijski poslovni potencijal. Želeo bih da spomenem još jedan sjajan projekat, koji takođe finansira Austrijsk a agencij a za razvoj: Projekat organizacija Caritas iz Austrije i Srbije pod nazivom Your Job Srbija ima za cilj da podstakne mlade ljude u Srbiji. Projekat uključuje savetovanje u pogledu karijere, obuku, pružanje mogućnosti za radnu praksu i – ono što smatramo posebno relevantnim – podršku mladim ljudima da započnu svoj posao.
9. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Austriju, a šta uvozi iz nje?
Pre početka pandemije, trgovina između naših zemalja se razvijala u veoma pozitivnom pravcu. U 2019. godini dostigli smo rekordni iznos od 1,5 milijardi evra u bilateralnoj trgovini. Glavni austrijski izvozni proizvodi su mašine i oprema, lekovi i papir, dok se iz Srbije u Austriju uglavnom izvoze poljoprivredni proizvodi, čelik, kablovi i rasveta.
Zbog pandemije smo u 2020. godini bili svedoci pada prometa. Na osnovu najnovijih podataka – koji obuhvataju prvih šest meseci ove godine – naša bilateralna trgovina je opala za oko 17%. Pogođene su sve grupe proizvoda, što odražava sveukupno smanjenje potražnje u Evropi. Suprotno ovom opštem trendu, zabeležena je povećana isporuka lekova iz Austrije u Srbiju. Srbija je u istom periodu prošle godine izvezla gotovo dvostruko više smrznutog voća. S obzirom na neizvesnost evolucije pandemije, teško je predvideti dalji razvoj događaja sledeće godine. Ipak, nadamo se da će naša bilateralna trgovina ponovo početi da raste. Taj rast će zavisiti od situacije u naše dve zemlje, a podjednako i od globalnog ekonomskog oporavka, s obzirom na meru u kojoj su naše kompanije integrisane u međunarodne proizvodne lance.
10. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Austrije na polju nauke, kulture i obrazovanja?
Razmena između Srbije i Austrije u oblasti kulture i nauke je opsežna i duboka i datira iz 18. veka. Razmena umetnika i intelektualaca razvila se prvenstveno na nivou lokalne zajednice, što objašnjava zašto se pokazala tako plodnom i održivom. Značajni primeri su Vuk Karadžić, Jovan Cvijić, Paja Jovanović, Milutin Milanković, Milo Dor i Želimir Žilnik.
„Austrijski kulturni forum“ u Beogradu je primarna institucija posvećena podsticanju razmene između Austrije i Srbije u oblasti kulture i nauke. On podržava oko 100 događaja u Srbiji na godišnjem nivou. Prvi je koji dobija informacije o otvorenim pozivima, stipendijama i programima za boravak umetnika u zemlji. „Austrijski institut“ nudi kurseve nemačkog jezika (sada i putem interneta) i obezbeđuje međunarodno priznate jezičke sertifikate. Austrijske biblioteke u Beogradu i Novom Sadu imaju velike zbirke austrijske literature i organizuju sopstvene događaje . Dva austrijska predavača podučavaju studente upisane na Germanistiku o kulturnim specifičnostima Austrije i austrijskog nemačkog jezika. Kada su u pitanju književni prevodi, mreža Traduki podržava prevode sa nemačkog na jezike jugoistočne Evrope i obrnuto i ima jake veze sa mnogim srpskim izdavačima.
Kada je reč o nauci, austrijski i srpski univerziteti sarađuju na desetinama istraživačkih projekata putem mreže CEEPUS. Uz CEEPUS, Erasmus+ i još neke specijalizovane programe, razmena studenata i naučnika sada ima izvrsnu institucionalnu podršku i očekujem da će se intenzivirati tokom sledećih godina. Ambasada je nedavno uspostavila platformu za udruženja bivših studenata austrijskih univerziteta u Srbiji, pružajući im na taj način mogućnost razmene i umrežavanja.
Obrazovanje je stub austrijske spoljne politike na zapadnom Balkanu. Austrijsko Ministarstvo prosvete i Privredna komora uspešno su sproveli program dualnog obrazovanja u Srbiji kako bi mladim ljudima obezbedili kvalifikacije za započinjanje uspešne karijere. Austrija takođe ima dugotrajno partnerstvo sa srpskim Ministarstvom obrazovanja kada je reč o upravljanju kvalitetom u školama. Austrijski kulturni forum se povezuje sa školama putem putujućih izložbi, filmskih programa i obezbeđuje im austrijske nastavne materijale.
11. Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku atrakciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli?
Austrija kao turistička destinacija nudi neverovatnu kulturnu i prirodnu raznolikost, sa šest nacionalnih parkova, deset lokacija koje predstavljaju svetsku baštinu UNESCO-a i sedam zanata prepoznatih kao nematerijalno kulturno nasleđe čovečanstva. Pored Beča, Salcburga, Graca i Insbruka koji su poznati po svojoj arhitekturi i istoriji, muzejima i kvalitetu svojih pozorišta i koncertnih sala, i ostale austrijske regije pružaju jednako jedinstveno i dragoceno iskustvo.
Austrijski Alpi su savršeni za alpsko skijanje i druge aktivnosti na otvorenom zimi, kao što su skijaško trčanje, sankanje, klizanje na ledu ili sankanje sa psima. U letnjim mesecima možete pešačiti veličanstvenim planinskim lancima i plivati u prelepim planinskim jezerima. Dunavska regija je idealna za porodične odmore, biciklizam, planinarenje, posete baroknim manastirima i degustaciju vina. Panonska nizija na istoku Austrije donekle će biti prepoznatljiva za srpske turiste. Podseća na Vojvodinu, a tu se nalazi i Nežidersko jezero, stepsko jezero idealno za ptičarenje, plivanje i jedrenje na dasci.
Takođe bih preporučio regiju koja je možda manje poznata u Srbiji, ali ima mnogo toga da ponudi: Forarlberg, najzapadnija pokrajina koja se graniči sa Švajcarskom, izuzetna je ne samo zbog svojih netaknutih alpskih pejzaža i vrhunskih skijališta, već i zbog toga što predstavlja međunarodni centar za savremenu, održivu arhitekturu – a svoje posetioce će počastiti i izvanrednim sirom.
Izvor: https://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_138.1413.html